- Локација: Палић, Севернобачки округ
- Смештај: Апартмани, дневно око 700-800 динара по особи
- Околина: Палићко језеро, Лудошко језеро
- За обилазак: Суботица, винарија “Звонко Богдан”
Било како било, једно је сигурно а и науци једино прихватљиво, Палићко језеро је највеће постојеће природно језеро у Србији, еолског је порекла и настало је пре више од 10.000 година.
Кроз претходне путописе упознали сте неке од дестинација где можете угодно провести викенд, три од четири стране Србије су покривене, како не бих запоставио и ону четврту одлучио сам се да овог пута поделим своје искуство обиласка севера наше домовине.
Пријатни и гостољубиви Војвођани, добро вино, призори за одмарање очију били су нам довољни да кренемо пут овог туристичког места Бачке. До Палића је врло лако стићи тако да нећу трошити речи на непотребна објашњавања већ ћу одмах прећи на тему, а то је одмор и како га најбоље искористити ако кренете овде.
Прво што се може приметити када приђете језеру је изузетно чиста околина. Контејнери и канте уредно стоје на својим местима, стазама где годишње пролази велики број туриста не можете наићи ни на какве отпатке и све делује као да сте у неком паралелном универзуму.
Што се тиче смештаја препорука је да се определите за неки од апртмана који се налазе недалеко од језера. На интернету можете наћи велики број објеката који нуде собе и апартмане, за оне који преферирају хотелску услугу на располагању имате пар њих, а ту су и они са wellness садржајима. Близина Суботице вам даје још више опција тако да је одлука на вама.
Цео први дан посвећујемо језеру и месту Палић. Демографски подаци говоре да већинско становништво овде чине Мађари, да насеље настањује нешто више од 7.000 становника и да се највише баве туризмом и угоститељством.
Насеље мало, ушорено и богато четинарском шумом поред које је врло пријатно шетати уз утисак да се налазите на приморју. Симбол Палића представља водоторањ поред главног пута од кога се пролазећи кроз врло интересантно изрезбарену капију главном алејом стиже до језера.
Тражећи пречицу до нашег смештаја случајно смо наишли на железничку станицу која одаје утисак старог времена када су шинобуси овуда били редовнији него било који превоз, а можда вас асоцира и на неки филм старије продукције.
Glavni, a ujedno i najveći park je Park Narodnih Heroja u kome se nalazi par hotela, a centralno mesto zauzima Velika terasa koja pruža široki pogled na jezero. U okolini su fontana, igralište, drvene skulpture, takozvana terasica i veliki broj blistavo belih klupa od kojih neke imaju na sebi pločice sa imenima dobitnika nagrada Evropskog filmskog festival koji se održava svake godine u drugoj polovini jula. Reč je o prestižnom sedmodnevnom festivalu koji je prošle godine održan 23.put.
Шеталиште уз обалу носи име Лајоша Веремеша који је за свога живота задужио ово место и због тога она носи његово име. Уз поменуту обалу пружа се Женски штранд који је некада био бања и купатило, док се данас ту налази врло леп ресторан са кафићем и изузетном терасом на самом језеру. Свакако вредно посетити.
На језеру можете посетити и Музичку фонтану у чијем наставку је спруд са клупицом за заљубљене, Једриличарски клуб, Мушки штранд, провозати се педалинама и чамцима, посетити надалеко познати Палићки зоо врт, али и за време сезоне уживати у некој представи или концерту који се одрижавају на импресивној Летњој позорници.
У наставку вам наводим неке од линкова који могу помоћи приликом одабира смештаја, истраживања историје и културе Палића. Но ипак, најбоље је отићи и лично видети и обићи све што језеро пружа 
Многобројни садржаји могу бити довољни и за вишедневни обилазак и уживање, али вођени искуством да када већ дођемо у једно место увек посветимо време околини, због тога наредне дане боравка продимо смо баш у таквим авантурама.
Познато је да овај крај припада рејону Суботичко-Хоргошке пешчаре, с тим у вези зељиште и климатски услови су погодни за гајење винове лозе. Баш због тога пут нас води неколико минута вожње од језера, на имање чувеног композитора, певача, џокеја и правог господина Звонка Богдана и у истоимену винарију.
Виногорје се пружа на више од 56 хектара, на три парцеле у непосредним близинама једна другој. Винска кућа, винарија и ресторан чине главни објекат.
Красе га необичан кров, висока кула и богато украшена фасада са окућницом. Да се са великом пажњом радило на пројектовању винарије може се закључити не само споља, јер је унутрашњост са великом салом, салоном, библиотеком, предворјем, салом за састанке, винотеком, винским подрумом и мноштвом просторија које красе дрвени сводови и чији ентеријер красе многобројни детаљи.
Уколико сте неку од претходно наведених места на језеру заобишли ово немојте, утисак је тешко пренети на папир. Због тога уживајте у сликама, а уколико се нађете у околини свратите.
На магистралном путу за Будимпешту који води источно од Палића налази се и мање познато Лудашко језеро. Мање познато и интересантно туристима, али зато риболовцима итекако добро познато. Резерват Лудаш представља прави пример нетакнуте природе. Неприступачност језеру, мочварни делови и земљани пут који се једино може савладати пешке говоре у прилог томе.
Поред тог призора дивљине који очарава, да посетимо ово језеро навела нас је и прича да ту у природи, без струје и воде постоји аутентична чарда у којој се може пробати изванредана рибља чорба и паприкаш. “Суњог Чарда” како јој је име, отворена је током летњих месеци, дрвена кућица поред језера, тршчани кров и дрвени столови са клупама идеални су за одмарање мисли и уживање.
Административни центар овог дела Бачке, град Суботицу смо посетили врло кратко једног поподнева и довољно је било да остави јак утисак. Поред трга, градске куће, широког корзоа ипак најјачи утисак оставља становништво. Не, није реч о неким битним и познатим градским фацама већ о оним обичним људима које виђате свакодневно.
Конкретно, реч је о продавцу семенки у улици недалеко од трга. Мали киоск у коме можете купити свеже печене семенке на “чашицу” и господин који са пар речи и гестом остави траг који ће ме увек подсетити на Суботицу и на то да оно људско у некима још увек постоји.
Са овим позитивним мислима бих привео крају овај путописа са крајњег севера и у овом хладном зимском дану када пишем овај текст дао топлу препоруку да чим пре будете у могућности испланирате неки мини пут до Палића и околине.
Локалци кажу да је природа овде најлепша током пролећа и почетком лета 
што вам са сигурношћу потврђујем!
