Једна од осам краљевских бања са традицијом дугом преко 150 година, смештена је у западној Србији у веома живописном пределу долине реке Дрине и шумовите планине Гучево, те је често називају и Подрињском лепотицом.
У овом тексту желим да вам приближим ову не толико промовисану бању која је потпуно неоправдано остала у сенци осталих бања наше земље. Циљ ми је да вас у што једнсотавнијем путопису охрабрим да се упутите на пут ка западном делу наше земље, да самостално истражите ове пределе и да уживате у лепотама које се овде могу видети. Мени је ово трећи пут у последњих 5 година да боравим, било у пролазу било вишедневно, тако да то верујем говори доста о личном утиску 
До Бање Ковиљаче је могуће доћи из више праваца, а најбржи и најсигурнији је онај који води преко релације Сремска Митровица – Богатић – Лозница. Поред Ковиљаче пролази магистрални пут Зворник – Лозница, а у непосредној близини је и граница са Републиком Српском (око 5 км). Бања је од Лознице удаљена је свега 6 км, од Зворника непуних 20 км.
Умерено-континентална клима, густе шуме и Дрина, ваздух ове бање чине чистим и свежим чак и током врелих лета. Ови фактори утицали су на то да Бања Ковиљача буде проглашена климатским местом и да добије статус ваздушне бање, иако се налази на надморској висини од само 128 м. Туристички садржај Бање Ковиљаче је богат и разноврстан, па је заслужено добила назив Краљевска бања. Током летњих месеци, смењује се највећи број културних и спортских манифестација.
Бања Ковиљача је једно од наших најстаријих природних лечилишта. Поред свих облика физикалне терапије, поседује два природна и изузетно лековита елемента који је чине таквом: лековита вода и пелоид (лековито блато). Више извора сумпоровите (19 – 28° Ц) и гвожђевите (14 – 15° Ц) воде налазе своју примену у лечењу кроз терапије купањем, као и испијањем и инхалацијом.
ИСТОРИЈА БАЊЕ
Историјат Бање Ковиљаче је јако богат и датира још из периода Илира, старих Римљана, Турака, па све до данашњих дана. Први писани извори, из 1533. године, указују да народ масовно походи лековите изворе. Прва зграда за смештај гостију, са десет соба, изграђена је 1858. године, а те године је и званично утврђена „Обавеза лекара да преко лета у бањи седећи болне надгледати и њима уредно и по правилима лекарским употребљене воде преписивати“. Та 1858. година се узима за круцијалну годину настанка овог савременог лечилишта са традицијом.
Бања је стављена под заштиту државе 1867. године. Други важан датум у историји Бање Ковиљаче је 1. Август 1898. године, када је Народна Скупштина донела Закон о уступању Бање Ковиљаче народу округа подрињског у експлоатацију и од тада почиње подизање и развој Бање Ковиљаче. Од тада, па све до ИИ светског рата, уз краће прекиде, траје период изградње и пуне афирмације у коме Бања Ковиљача, названа Подрињска лепотица, постаје не само модерно лечилиште, већ и монденско састајалиште које посећују српски великани. Наша установа наставља традицију лечења природним лековитим чиниоцима, термоминералном сумпоровитом водом и пелоидом, али и свим данас познатим модалитетима физикалне медицине и рехабилитације.
У лепотама Бање Ковиљаче, између осталих, уживали су и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, а своје ране у бањи видао је и српски Вожд Карађорђе. На раскошне балове долазио је и Краљ Александар Карађорђевић. Бања Ковиљача постаје бањско лечилиште у време Краља Петра И Карађорђевића који, 1908.год., уз своју резиденцију, подиже савремено сумпорно купатило.
Бања Ковиљача је потпуно изграђена током двадесетих и тридесетих година XX века. Подигнути су луксузни хотели и виле, а лепо је уређен и парк који повезује бањске објекте. Место главне забаве од 1939. године постаје надалеко познат Курсалон који плени својом лепотом, а богат ентеријер у себи још увек носи дух прошлих времена. Прва коцкарница на Балкану отворена је у Курсалону.
БАЊСКИ ПАРК
Овај јединствени симбол Бање Ковиљаче, чувени бањски парк који је стваран по угледу на западноевропске и који се простире на површини од 40 ха, представља по величини други парк у Србији. Смештен у подножју шуме граба, цера и букве, бањски парк још од почетка XX века мами своји изгледом и лепотом, а сам центар овог музеја природе на отвореном чини грандиозна фонтана, која је у новијој историји заменила првобитно нешто мањи водоскок.
Преко осамдесет врста дрвећа, прекрасни цветни аранжмани попут оних у летњим резиденцијама краљева и простране травнате површине чине шетњу у овом парку посебном и несвакидашњом. Амбијенту доприносе и очуване предратне виле Далмација и Херцеговина, као и здање купатила Краља Петра И које посетиоце одвлаче из садашњости у неки свет прошлости, давно заборављен.
ПЛАНИНА ГУЧЕВО
Недалеко од Лознице, а изнад Бање Ковиљаче, налази се планина Гучево. Гучево припада најзападнијем делу подрињско-ваљевских планина, издиже се из долине Дрине и пружа ка југоистоку у Динарском правцу. Од Београда и Новог Сада је удањена 142 км, од Ваљева и Ужица 70 км. Северно од Борања, планина је дугачка 15 км, у простору који Дрина полулучно затвара са запада и северозапада. Највиша тачка је Црни врх (779 м). Планина је настала раседањем терена, пробијањем магматских стена и појавом термоминералне воде чије предности користи Бања Ковињача.
Ovo je šumovita planina na kojoj su zastupljene šume graba, hrasta, bukve, javora i crnog bora. Od divljači na Gučevu se mogu naći zec, lisica, vuk i srna, a prisutan je veliki broj ptica. Planinski obronci su mestimično ispresecani livadama.
Југоисточни део планине се зове Кулиште и састављен је од палезојских шкриљаца, преко којих су наталожени кречњаци са наслагама антимона. Од пешчара и конгломерата преко којих леже кречњаци све до врха, састоји се северозападни део ове планине.
Многи потоци са Гучева отичу ка Јадру и Дрини. Планина Гучево ушла је у све наше историјске записе после Првог светског рата када је на њеним обронцима вођена прва рововска битка на свету.
Спомен-костурница
Знаменито место јесте Спомен-костурница на Гучеву у којој су сахрањени посмртни остаци српских и аустроугарских ратника, погинулих на овом простору крајем 1914. године, на почетку Првог светског рата током Битке на Дрини која је трајала 55 дана. Изградњу Спомен пирамиде са костурницом на платоу започела је аустроугарска војска током Првог светског рата и није је довршила. Удружење резервних официра и ратника је сакупило 3200 посмртних остатака, пронађених на простору Гучева, у заједничку костурницу, 1929. године. Споменик је у облику пирамиде, висок 16,85 м, састављен од камених блокова. Основа пирамиде је у облику квадрата, са испустима на све четири стране тако да се у основи споменика образује крст. На западној страни пирамиде постављен је ловоров венац урађен од белог мермера са крстом у средини. На њеном врху је двоглави орао раширених крила, исклесан од белог мермера.
Недалеко од споменика изграђен је планинарски објекат и туристичко-угоститељски објекат. На овој планини је веома добро развијен туризам и налази се међу прве четири туристичке дестинације у Србији.
Нетакнута природа, густе букове шуме, чист ваздух, уређене стазе и терени, као и угоститељске понуде чине да ова планина постаје све атрактивнија за пешаке, планинаре, бициклисте, бајкере, џипове, екстремне спортове, параглајдинг, превентивне здравствене програме, скупљање лековитог биља, јестивих гљива и шумских плодова, излетнички туризам, припреме спортиста, извиђаче, рекреативну наставу за ђаке, едукације и тим билдинг. Удаљеност од Бање Ковиљаче је око 10 км.
Дарја Александровна
Споменик храброј руској болничарки која је страдала 2. октобра 1914. године на чувеној Коти 708 – Еминове воде, је постављен недалеко од спомен-костурнице гучевским јунацима. Његово постављање иницирала је Српска краљевска академија научника и уметника из Београда, а дародавац и аутор је њен члан, ликовни уметник Драгољуб Мирковић. Споменик је висок 3,1 метар, са 2,4 метра широким постаментом. Више о Дарији можете сазнати овде.
РЕКА ДРИНА
Река Дрина је једна од најдужих и водом најбогатијих река Балкана, тече великим меандрима између Мачве и Семберије. Посебно богатство Дрине чини њен живи свет. У водама Дрине може се уловити у горњем току младица, пастрмка, липљан, а у доњем току скобаљ, клен, шаран, мрена, смуђ, штука и крупнији примерци сома. Дрина је идеално место за све оне који су страствени риболовци, али и за љубитеље природе и прелепих предела.
Река Дрина се налази у западној Србији, 210 км од Београда и чини природну границу између Србије и Босне и Херцеговине. Дрина настаје спајањем Таре и Пиве код Сћепан Поља, између вртоглавих масива Сињајевине /2.277 м/ и Дурмитора /2.520 м/ у Црној Гори, а после 345 км тока се улива у реку Саву. Дрина са својим притокама пресеца готово читав динарски планински систем, стварајуци хидроенергетски потенцијал без премца на Балкану.
Сунчана Река
На десној обали реке Дрине, у седишту гучевског раседа, између планине Гучево (Република Србија) и Мајевице (Република Српска), у Бањи Ковиљачи, налази се Етно село “Сунчана Река” (површине 7ха).
Етно село “Сунчана Река” пружа јединствену оазу за одмор, опуштање, спорт и рекреацију која је и те како потребна људима који су оптерећени свакодневним обавезама, убрзаном темпу живота, изложени су стресу и немају довољно времена да се посвете себи и својој породици.
Богати извори сумпоровите воде, лековито блато, повољни климатски услови, бројни културно – историјски споменици, нетакнута природа, чист ваздух и одличне стазе за шетњу неодољив су изазов за развој свих видова туризма, а верујем да ће и вас натерати да се бар за викенд упутите у Ковиљачу!
