Увек сам се питао зашто се скоро сваки сајт, блог или уопште форум који прати туристичку понуду наше земље углавном базира на већ проверене и грубо ће звучати “извикане” локације. Зашто сви путеви воде ка Голубачкој тврђави, Копаонику, Палићу… зашто?!
Да се одмах разумемо, то јесу бисери моје и ваше Србије које требамо и морамо чувати, али сложићете се да је време да у ред оваквих стану и други локалитети које бисмо дељењем и разговором са пријатељима, комшијама, случајним сапутницима у градском превозу несебично поделили када за њих сазнамо или их обиђемо.
Са друге стране моја последња реченица и понекад превелико веровање у лакоћу ширења информација и разговора међу људима у свету информационих технологија можда и нема смисла… но и за то постоји решење – ИНТЕРНЕТ ЈЕ ЧУДО 
Читајте, истражујте, гуглајте! Радујем се што је све више људи који деле моја интересовања да приближе Србију и њене лепоте свима кроз текстове и слике.
Овим мало дужим уводом бих дао шлагворт за наредну викенд авантуру о којој ћу вам писати, а на коју сам се упутио почетком пролећа ове 2019. године.
ЛОКАЛИТЕТИ ОБИЛАСКА
- Град Ћуприја
- Манастир Раваница
- Ресавска пећина
- Водопад Велики Бук (Лисине)
- Манастир Манасија
- Спомен парк “Бој на Иванковцу”
- Крупајско врело
- Врело реке Млаве
На први поглед делује превише за два дана, али уз добар план и организацију времена је итекако могуће чак и одморити и појести нешто натенане.
Предлог је да смештај пронађете на некој локацији која ће вам пружити добре приступне путеве до дестинација за обилазак. У овом случају мој предлог је Ћуприја због врло приступачних цена ноћења, али се и у Јагодини и Параћину могу ископати добри и јефрини апартмани.
На овом малом граду на обали Велике Мораве и кроз који тече речица Ресава се не бих дуго задржавао, мештани су изузетно љубазни и гостољубиви морам то истаћи, такође она мало мање лепа страна је да је град врло сиромашан, доста локала је празно, напуштено и врло запуштено. Центар града је фино уређен, мали градски трг окружује робна кућа, пар кафића и споменик јунацима палим за ослобођење током Првог светског рата.
Детаљ који ме је изузетно обрадовао је тај што је град пун врабаца који су се у фасади једне робне куће такође у центу лоцирали и све одзвања од њихових цвркута. Искрено врло леп доживљај за уши
Елем, да се вратим мало на тему и околне локалитете које бисте требали обићи. Како бих Вам олакшао организацију у наставку дајем план моја два дана током овог путовања и све смернице како доћи до одређеног места. Наравно слободни сте да комбинујете и по својој жељи редослед обиласка, неко ће можда рећи па ово може и у једном дану да се посети, али бих саветовао да за све ово ипак одвојите два дана како бисте све видели и доживели.
I ДАН ( Манастир Раваница, Ресавска пећина, Водопад Велики Бук )
Од Ћуприје до Манастира Раваница вам је потребно не више од 15ак минута лагане вожње, пролазећи кроз уобичајена српска сеоца и пратећи пут који је уз обалу Раванице са десне стране наилазите на велелепне бедеме који ограђују овај средњевековни манастир.
Пролазећи кроз капију пред вама ће бити стазица која води до цркве Светог Вазнесења Господњег која заузима централно место комплекса док се у околини налазе куле, црквени објекти и изузетно уређено двориште.
Манастир је саграђен између седамдесетих и осамдесетих година 14.века и преставља задужбину Светог кнеза Лазара. У самој цркви се налазе мошти Св.Лазара код којих је историја како старија тако и новија забележила многа исцељења и чуда о којима можете више прочитати на сајту (https://ravanica.rs/) манастира који је прегледан и поред слика садржи и доста чињеница, детаља из историје манастира и томе како је он постао женски манастир. Позната је и чувена “Јефимијина похвала кнезу Лазару” коју је прва монахиња манастира Јелена Мрњавчевић (Монахиња Јефимија) извезла златном жицом на покрову за кивот. Данас се тај покров чува у Музеју Српске православне цркве у Београду који вам овом приликом препоручујем да посетите.
Следећа станица на првом дану путовања је Ресавска пећина. До ње се пролази сасвим коректним локалним путем који води поред војног полигона Војске Србије “Пасуљанске ливаде” и кроз место Ресавица познатом по истоименом руднику за експлоатацију вискоко квалитетног мрког угља (http://www.jppeu.rs/rembas.html)
Овде будите пажљиви уколико партите google навигацију! Приликом креирања руте Манастир Раваница – Ресавска пећина мапа ће вас водити од центра места Ресавица узбрдо, односно лево од гравног пута на споредни, немојте га пратити никако јер није предвиђен за саобраћај моторних возила. Ми смо то сазнали на личном примеру и морали смо се вратити неких 2км назад до центра Ресавице.
Вративши се на прави пут до пећине се стиже за око пола сата. Прилаз пећини је уређен, постоји паркинг који се наплаћује приликом куповине карте за улазак у пећину, а околина је мало је рећи прелепа. Ливаде обасјане пролећним сунцем, мали летњиковци за одмор и дрвене кућице обогаћују целу слику.
Обилазак пећине је могућ једино уз пратњу водича, туре се организују према бројности групе, односно када се скупи одређени број људи. Ми смо имали среће јер смо буквално 5мин сачекали како би вођена тура почечела.
Прва занимљивост коју бих издвојио у вези са овом пећином и која је код мене изазвала вауу! ефекат је та да је она стара више од 80 милиона година. Докази који потврђују ову чињеницу су ти да је за стварање само 1цм3 пећинског накита потребно око 1000 година.
Пећински накит чине Сталактити и Сталагмити. Сталактити настају као талог калцијум карбоната из минералног раствора. Облик накита који који расте од пода према таваници зове се сталагмит. Сталактити настају испаравањем воде из минералног раствора калцијум карбоната пре него сто она капне са плафона, а сталагмити када капне на под.
Многе занимљиве приче о називима дворана, начинима како је пећина кроз године откривана и ширена можете чути од водича те вам топло саветујем да не пропустите посету овој локацији. Нешто информација можете наћи на овом линку (http://www.serbia.travel/destinacije/gradovi-i-opstine.a-277.434.html) а ја вам делим неке од фотки из унутрашњости пећине.
За крајњу дестинацују првог дана се одлучујем за Водопад Велики Бук (илити Лисине). Тренутна ситуација је тамо врло радна јер се у околини прави право мини етно сеоце са мостићима, вајатима и осталим објектима, али је свакако прилаз могућ и безбедан.
Водопад је могу рећи права атракција, има увек људи како на платоу испред водопада тако и у ресторану поред који у понуди има изузетну пастрмку који морате пробати јер је изванредна. Од Ресавске пећине до њега се стиже за мање од 20 минута.
Водопад је добио назив по томе што приликом пада са висине од 25м прави велику буку, додао бих да је под заштитом државе и да у подножју приликом пада формира мало језерце које је феноменално уклоко волите да фотографишете.
Назад смо у Ћуприји предвече и препоручујем вам Месару Марина која има услужно печење роштиља, тип фаст food-a где се продаје Лесковачки роштиљ који поред смешне цене за порцију има врхунски квалитет. Искрене препоруке, а и продавци су изузетно услужни и љубазни.
II ДАН ( Манасија, Спомен парк “Бој на Иванковцу”, Крупајско врело, Врело реке Млаве )
Другог дана напуштамо смештај и у већ прираслој нам за срце Ћуприји тражимо место за јачи доручак. Требаће нам, доста нових километара је пред нама. Ово што пишем у наставку схватите да није никаква реклама и да ја немам лично ништа од тога, али Пицерија “Зека” на самом улазу у град је изванредна.
Поред тога што ме је одушевило радно време (недељом већ од 10ч раде) остао сам одушевљен и величином порција. Цене врло приступачне, а слане палачинке које су нам некако биле лакше за доручак врхунске и богате састојцима. Што би рекли, на пун стомак све иде лакше.
Напунивши стомачни резервоар крећемо ка задужбини Деспота Стефана Лазаревића – Манасији. На путу који води до овог манастира уочавам скретање за спомен парк битци која се одиграла на Иванковцу, скроз непланирано решавам да ту скренем и тај историјски врло значајан догађај додам у обилазак тог дана.
На овом брду где се налази споменик 1805. године су се сукобиле српска и турска војска током Првог српског устанка. Иванковачка битка остаће упамћена као прва битка у сукобу наше војске са турском и по томе што је извојевана велика победа. Губици српске војске броје око 1000 војника, док су знатно моћнији противници доживели десетоструко веће губитке у својим редовима.
Сазнавши неколико нових историјских чињеница након обиласка овог спомен парка настављамо истим путем ка следећој дестинацији. Од Ћуприје до Манасије се стиже преко Деспотовца, врло добрим путем за нешто више од пола сата вожње. Приближивши се овој средњевековној тврђави наилазимо на огломне зидине којима је унутрашњост опасана (http://manasija.rs)
Након проласка кроз камену капију пред нама се пружало пространо и кружно двориште. Централно место заузима Црква Свете Тројице у којој се налазе мошти Деспота Стефана Лазаревића. Много тога обележило је живот и владавину Деспота Стефана. Од тога да је на власт дошао са само 12 година након смрти свога оца Кнеза Лазара у Косовском боју, до тога да је био изванредан ратник и да је услед својих савезништава и добрих преговарачких способности успео да од угара добије Мачву и Београд који претвара у своју престоницу. Више о животу Стефана Лазаревића делим са вама (http://manasija.rs/istorija/despot-stefan/)
Веома занимљива чињеница који крије овај манастир је да је овде основан витешки ред Змаја који је имао за циљ да заштити хришћанство и Европу од наглих продора азијских цивилизација. Сваке године на сећање на витезове овог реда одржава се фестивал и витешки дани (http://www.justout.rs/sr ) Једна манифестација који свакако стављам на списак нечега што би било дивно искуство доживети и видети.
О унутрашњости цркве, дворишту, зидинама, околним објектима не бих трошио много речи, довољно је да погледате неке од наредних слика и све ће вам бити јасно, велелепно је! У наставку је пар слика које потврђују лепоту овог здрања.
Оставивши зидине Манасије иза нас крећемо изузетно уским и трошним путем ка Крупајском врелу. Упозоравам вас да уколико се одавде упутите ка врелу поведете рачуна о брзини и да будете изузетно обазриви, баш је незгодно.
Ипак после неких 20ак мин те теже вожње скрећемо ка врелу где је викендом пронаћи паркинг права мисаона именица… ипак имали смо среће и пронашли место уз главни пут. Одатле се пешака, кроз узане стазице и степениште прилази до овог бисера наше Србије.
Боја воде, жубор, чистоћа и дивља природа су фасцинантни. Пастрмке има у изобиљу како у реци тако и у извођеним базенима – рукавцима реке. Поглед је неописив!
Ова еколошка оаза како је називају представља једну од природних реткости како Србије тако и света. Комплекс који окружује врело је врло лепо уређен, ради се пуном паром и на новим објектима и све је у складу са природом и очувањем нетакнутих лепота које нам је вода и земља дарују (https://www.krupajskovrelo.com)
Последња станица на нашем викенд путовању је Врело реке Млаве на који смо се упутили због окрепљења и мале паузе, а и због детаља да је на месту извора ове реке и њеног врела улаз у пећину, подводну пећину која је под истраживањем многобројних ронилачких клубова и која крије многа природна богатства до којих се због јаких струја врло тешко може допрети.
Свакако вредно за видети и још мало одморити очи. Напоменуо бих да се до овог врела долази скретањем за Жагубицу и правцем који води ка том граду.
Након ове локације крећемо лагано ка Београду, пуни утисака, нових информација о нашој историји и природним чудима Србије.
За све авантуристичког духа, који желе да активно одморе, а да при томе не морају да се много пентрају по планинама (што иначе много волим, али има и оних који су више за опуштеније истраживање) препоручујем све ове локалитете и још једном вас охрабрујем да путујете што више можете.
Ови утисци немају цену!
Више сличица, сторија и лепих пејзажа наше Србије можете видети на мом инстаграм профилу и facebook страници.
Запратите ме инстаграм профил ХВАЛА
До нових прича поздрављам вас све!
